Shodno takvom nepovoljnom epilogu, dodaje, sve karte su bačene prema BiH entitetu RS, koji bi Moskva vrlo rado vidjela kao svoju novu evropsku bazu za sprovođenje vlastitih interesa.
Penzionisani američki general Wesley Clark izjavio je gostujući na CNN sa premijerom Kosova Albinom Kurtijem da „Vučić želi da zauzme barem sjeverni dio Kosova, a možda i više, i da razbije BiH i uspostavi Veliku Srbiju“.
Ako posustanemo u Ukrajini, istakao je, ta nevolja će se vratiti pravo na Balkan.Clark je rekao da je „Srbija ruska ruka na Balkanu“, te naveo da „Srbija služi ruskim interesima“.
-Sad, predsjednik Vučić je pametan. Predstavlja se kao da igra s obje strane, ali kad dođe vrijeme on će učiniti ono što Putin bude tražio od njega, tvrdi general Clark.
Sagovornici Danasa iz Srbije i Bosne i Hercegovine imaju slično viđenje poteza koje u geopolitičkom smislu povlači Vučić.
– Bivši komadant NATO saveza dobro je upoznat sa cjelokupnim geopolitičkim kretanjima u Evropi, te ne treba zanemariti njegove analize koje su komplementarne sa onim što na terenu kontinuirano provodi Aleksandar Vučić. Jasno je kako Vučić mora da opravda poraz na Kosovu pred milionima Srba koje je obanjivao u prethodnim godinama sa pričama o „privremenim institucijama“ i „lažnom državamom“. Istina je potpuno drugačija, te je jasno kako se Vučićeva potpuna kapitulacija u vezi sa Kosovom nazire, kaže za Danas Admir Lisica, doktorant na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.
Shodno takvom nepovoljnom epilogu, dodaje, sve karte su bačene prema BiH entitetu RS, koji bi Moskva vrlo rado vidjela kao svoju novu evropsku bazu za sprovođenje vlastitih interesa.
– A, to im može omogućiti samo agresivna Srbija, ukoliko se opredijeli za podršku Dodikovom secesionizmu. Zamjena Kosova za BiH entitet RS bi Vučiću odgovarala u potpunosti, a ako pri tome dodamo formiranje ZSO na Kosovu, oko koje se Kurti i Vučić ne mogu dogovoriti, to bi značilo da san o velikoj Srbiji, koja je modifikovana sada u ideju Srpskog sveta postaje realnost. Ovakva Srbija je sigurnosni problem ne samo za Zapadni Balkan, već i za EU, i toga moraju biti svjesne zapadne diplomate, prije svega tu mislim na američkog ambasadora u Beogradu. Ukoliko se dopusti potpuno provođenje proncipa „Svesrspkog sabora“, teško će biti održati stabilnost na Zapadnom Balkanu, a uzmemo li u obzir da vladajuće političke elite u Beogradu, veoma vješto koriste podaništvo Milorada Dodika, ruskog sluge u ovom dijelu Evrope, onda nas očekuje turbulentno razdoblje, kazao je on.
Analiza Vučićevog ponašanja je sasvim ispravna i ja bih se složila sa zaključcima Clarka, mišljenja je Biljana Stojković, profesorica Univerziteta u Beogradu i dopredsjednica stranke Zajedno.
– Možda postoji razlika u pogledu razumevanja motivacije za takvu „politiku“. Vučić se jeste ispilio u radikalskom gnezdu i ti prazni populističko-nacionalistički stavovi jesu utisnuti u njegov bazični svetonazor, ali je takođe pokazao koliki je oportunista i prilagodljiv situacijama. Drugim rečima, on nema nikakav problem da odglumi šta god se od njega očekuje, pa i najvećeg evropejca. U ovom trenutku, unutrašnji i svetski politički kontekst je takav da on može igrati na sve karte, uključujući i izazivanje tenzija u regionu, a sve zarad čuvanja sopstvene vlasti. Njegova savitljivost i političke odluke zavise isključivo od okolnosti, tj. on zapravo ni nema politički pravac. U tom smislu, spoljašnji faktor je taj koji oblikuje njegove postupke sa tim jedinim ciljem – on na poziciji moći. Međunarodna zajednica bi morala da postupa imajući na umu tu konstantu oko koje njegovo ponašanje može da se usmerava i savija koliko god hoćete, smatra ona.
Bojan Kostreš, predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, kaže za Danasa je ekspanzionizam kao koncept politička ideja koja se kao bumerang vrati onom narodu koji je pokreće na najgori mogući način.
– Krnja Jugoslavija, Velika Srbija, srpski svet su Miloševićev, Šešešelje i Vučićev naziv za politiku koja opravdava militarizaciju, konfkikte, ratove i etnička čišćenja prema regionu a autoritarnu vladavinu i disciplinovanje “izdajničke” opozicije u Srbiji. Ovaj koncept negira genocid u Srebrenici, negira crnogorsku naciju i državnost, negira pravo na različitost… promoviše ideju o proterivanju “šiptara” preko Prokletija, opravdanost ruske agresije na Ukrajinu, BRIKS-a kao alternativu evroatlanskim integracijama. Ova politika je dovela Srbiju do sukoba sa NATO 1999. Ona je duboko pogrešna i štetna za Srbiju i njene građane. Nadam se da u Vučićevom režimu ima dovoljno ljudi koji to razumeju. Umesto širenja histerije i traženja neprijatelja Vučić treba da se okrene saradnji i reformi Srbije. Kada bi mene pitao šta da uradi rekao bih mu da je decentralizacija Srbije prvi i najvažniji korak, zaključuje Bojan Kostreš.
