BiHVijesti

BOJAN TONČIĆ O DODIKOVOM IZLETU U BEOGRAD: “Ne može da funkcioniše ništa o čemu Dodik odlučuje, osim, eventualno, novih ratnih operacija, kakve on želi”

“Ne može da funkcioniše ništa o čemu odlučuju zapenušani nacionalisti. Možda, eventualno, mogu nove ratne operacije, kakve priželjkuje Milorad Dodik. Ali se, ko u to veruje, bosanski Srbi za njih ne spremaju, kao ni Srbija, koja se, istina preventivno, naoružava. Iz čega sledi podsećanje na mudrost po kojoj je najbolja odbrana napad, što je Srbija dokazala debaklom svojih velikodržavnih hegemonističkih projekata, pripremanim u atmosferi koja je gotovo identična sadašnjoj.”

Piše: BOJAN TONČIĆ

Te prijatne oktobarske večeri (petak, deveti) počeli su Dani Srpske u Srbiji, manifestacija na kojoj se veći entitet susedne države Bosne i Hercegovine predstavlja onima koji ne znaju o čemu je reč. I ove su godine, ispostaviće se, ti ničim izazvani blagdani iskorišćeni za promociju posvećenosti političkog rukovodstva RS odanosti Aleksandru Vučiću, a tradicionalno se razgovaralo o budućnosti srpskog korpusa na Balkanu. Manifestacija se poklopila sa velikom vojnom vežbom srbijanske vojske Sadejstvo 2020, na kojoj je demonstrirana obučenost vojnika u rukovanju muzejskim primercima, ali i novim, skupocenim komadima naoružanja.

Dan ranije Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH izjavio je da se zalaže za to da svi građani Republike Srpske automatski dobiju državljanstvo Srbije.

Jedan je bosanski Srbin, državljanin Srbije po učešću u agresiji na BiH, te večeri u Beogradu uživao u slobodi, iako ima presudu, ali i ozbiljnu dijagnozu (anksiozno i depresivno stanje – saopštio je javnosti njegov advokat) – umirovljeni general Vojske RS Novak Đukić iz Donjih Kola kod Banjaluke, poslednji načelnik Generalštaba VRS. Masovni ubica zbog čijih se šetnji gradom, ali i gostovanja na TV Pink, ne zovu ni policija, ni Hitna pomoć. Reč je o zlikovcu osuđenom pred Sudom Bosne i Hercegovine u Sarajevu na 20 godina robije, zbog toga što je naredio masovni zločin, artiljerijski napad na centar Tuzle, odnosno ubistvo devojaka i mladića 25. maja 1995. Tada je bio komandant taktičke grupe VRS Ozren i naredio je granatiranje lokaliteta Kapija. Tom prilikom ubijena je 71 osoba, a ranjene su najmanje 132 osobe.

Odlukom Ustavnog suda BiH, Ðukić je 2014. godine do pravnosnažnosti presude pušten na slobodu, te je utočište našao u Srbiji. Generalski se, poput Ratka Mladića, skrivao, nije dokazano da se lečio na Vojnomedicinskoj akademiji, ali dijagnozu je dobio.

Mrtvi i uvežbani

U Centru za kulturnu dekontaminaciju te večeri otvorena je izložba pod naslovom “Kapija: I kad boli, istina je lijek”, o stradanju tuzlanske mladosti. Miša Vacić, vođa zabranjene desničarske skupine Nacionalni stroj, izgovorio je svoju istinu, nekoliko “nalaza” po kojima su Bošnjaci ubili sami sebe. I postigao je svoj cilj, bio je u centru pažnje medija kojima nije padalo na pamet da pomenu izložbu dokumenata i fotografija. U Srbiji su ratni zločini samo materijal za crnu hroniku.

U Srbiji je te večeri bio kolega, novinar Dino Kalesić. Njegov sin Sandro najmlađa je žrtva masakra na Kapiji: imao je dve i po godine kada je poginuo od gelera koji ga je pogodio u srce. U Srbiji je te večeri istina koju su ponudili tuzlanska Fondacija Istina, pravda, pomirenje i Centar za kulturnu dekontaminaciju zanimala tek tridesetak posetilaca.

Novak Đukić nije primećen na vežbi Sadejstvo 2020; bili su, kaže se u izveštajima, pripadnici zloglasne 72. brigade za specijalne operacije i još zloglasnije 63. padobranske brigade, nisu uvežbavali napad na Sarajevo, reč je, saznaćemo od fasciniranog predsednika Vučića, o specifičnom igrokazu: “Helikopterski desant na malom prostoru… U dva reda sa tenkovima koji gađaju bojevom municijom jedni preko drugih… To su neke od stvari koje nikad nismo uradili”, rekao je Vučić.

Milorad ili Aleksandar

Na vežbi je učestvovalo oko 2.800 pripadnika Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, Kopnene vojske, više od 150 borbenih i neborbenih vozila i borbenih sistema i oko 40 vazduhoplova – helikoptera Mi-17 i Mi-35, bespilotnih letelica, aviona MiG-29, Orlova, Galebova.

Praštalo je sve u šesnaes’, čulo se daleko, višecevni “oganj”, poput “kaćuše”, Vučićeve orgulje, ruski basnoslovno skupi “pancir” koji može da košta Srbiju sankcija, kineske bespilotne letelice…

“Vežba nije uperena ni protiv koga”, konstatovao je Vučić.

Osnovnu tezu razložio je Milorad Dodik, rekavši da se Srbija zalaže za uspostavljanje regionalnog mira, ali i da je, takođe, spremna da brani svoju teritoriju.

Stekao se utisak da se identifikovao sa srbijanskim predsednikom: “Velika sposobnost koju je Vojska Srbije pokazala svakako ohrabruje i pruža poruku da Srbija može uspešno da odbrani svoju državnost i suverenitet”. Ustvrdio je i to da se Srbija zalaže za uspostavljanje regionalnog mira, ali i da je, takođe, spremna da brani svoju teritoriju.

Tako je Dodik postao Vučić, sve nadajuć’ se da će i embrioni za koje se utemeljeno veruje da su srpske nacionalnosti, dobiti državljanstvo Srbije:

“Pokušavam da privolim vlasti u Srbiji da prihvate automatsko državljanstvo Srbije za građane Srpske. Potpuno sam uveren da ova bezočna laž koja se zove BiH ne može da funkcioniše u situaciji kada se degradira srpski narod”.

Kako su lepo poređani tenkovi

Ne može, naravno, da funkcioniše ništa o čemu odlučuju zapenušani nacionalisti poput Dodika. Možda, eventualno, mogu nove ratne operacije, kakve želi Dodik. Ali se, ko u to veruje, bosanski Srbi za njih ne spremaju, kao ni Srbija koja se, istina preventivno, naoružava. Iz čega sledi podsećanje na mudrost po kojoj je najbolja odbrana napad, što je Srbija dokazala debaklom svojih velikodržavnih hegemonističkih projekata, pripremanim u atmosferi koja je gotovo identična sadašnjoj.

Evropska komisija može ponovo da zaključi, dikcijom svog poslednjeg izveštaja, da Srbija ima dobre odnose sa susedima, te da pokatkad s njima razmeni čarke (ima li tamo ikog razumnog). Još nije bilo puškaranja, a 63. padobranska, kažu oni koji su videli, spremna je da skače tamo gde joj se kaže.

Sinan Alić koji je u ime Fondacije Istina, pravda, pomirenje u CZKD predstavio izložbu o masakru na Kapiji pozvao je gradove koji nose svoju ratnu tragediju da pripreme slične izložbe i da se priključe Tuzlacima u njihovom karavanu koji će obići bivšu Jugoslaviju.

“Neophodno je predstaviti istinu i raditi na tome da je sazna što veći broj ljudi. Ne želimo osvetu, već samo to da krivac bude u zatvoru”, kazao je Dino Kalesić.

Istina je dostupna, obaveštajni izveštaji, naredbe za pripremu ubijanja Tuzle, izveštaji o spremnosti artiljerije da dejstvuje po gradu pod zaštitom UN, izveštaji o stradanju, mrtvima i ranjenima.

To je istina, onu drugu proširiće “dva reda sa tenkovima koji gađaju bojevom municijom jedni preko drugih…” U nju se ovde uvek više verovalo.

(Tekst prenosimo sa portala remarker.media)

Slični članci

Close